Лов на дивокозу и јаре почиње 1. септембра до 31. децембра.
Дивокоза, припадник породице шупљорожаца (Бовидае), карактерише се растом рогова током цијелог живота, који се никада не одбацују.
Рогови су структура коже састављена од рожишта, живца и рожине коже. И мужјаци и женке носе рогове, али код мужјака су они више закривљени према тјемену, дебљи према глави и обликују куке. Брзина раста рогова је највећа у прве четири године, посебно у другој и трећој години, након чега се смањује на 1 до 2 милиметра годишње.
Дивокоза има снажно и компактно тијело, врло је окретна и способна за кретање по најзахтјевнијем терену. Због снажних мишића и еластичних папака, изврсна је у пењању и скакању. Кости су јој лагане и шупљикаве.
Љетна длака дивокозе је свијетлосмеђа до жуте, док је зимска готово црна. Обје споловице имају тамну пругу која се протеже од њушке преко очију до ушију и рогова. Горњи дио главе, образи, дио врата и подручје испод репа су свијетли (бијело-крем). Дуж краљежнице се протеже танка линија тамније длаке.
Дивојарци имају изражену браду или перају, дужу длаку дуж леђа, која је цијењена као ловачки трофеј.
Што се тиче величине, дивокоза може бити висока 75 до 80 цм и дугачка 110 до 130 цм, с репом до 10 цм. Тежина дивокозе може бити до 35 кг, док дивојарац може тежити до 45 кг.
Животни вијек дивокозе је око 20 до 25 година.
Распрострањена је дивљач у Еуропи и Малој Азији, посебно у Алпама и Карпатима. У Хрватској, може се наћи у дијеловима Горског котара и Хрватског приморја. Раније су обитавале и на Велебиту и у дијеловима Далмације, али је интензиван лов довео до смањења популација. Касније су насељене на Велебиту и Биокову, гдје су успјешно одржане.
Што се тиче станишта, дивокоза се може наћи на висинама од 400 до 3000 метара. Претежито је планинска дивљач, која живи на стјеновитим планинским врховима, али такођер воли благе шумске падине, планинске пашњаке, клисуре и мирна подручја с обиљем хране, заштитом од непријатеља и повољним временским увјетима.
Прехрану дивокозе чине траве и бобице планинских ливада и пашњака, пупољци и лиже сол, док воду узима изнимно ријетко.
Због изванредног осјета слуха, њуха и вида, дивокоза је изузетно опрезна на отвореном терену и готово ју је немогуће прикривати. Живи у крду, гдје су женке с јарићима до двије године старости, док се млади јарци групирају с другим мужјацима. Старији дивојарци често живе усамљеничким животом, али се тијеком јесени могу удружити у крда која води искусна женка.
Парење дивокоза почиње у студеном и просинцу и траје три до пет тједана. Мужјаци се боре за наклоност женки, а тијеком парења луче мирисне твари из заушних жлијезда ради означавања територија. Женка носи младунце шест мјесеци, а јарићи се рађају у свибњу и липњу. Млади јаре већ након неколико сати може пратити мајку по захтјевном терену и остаје уз њу тијеком цијеле године.
Дивокоза комуницира мекетањем, звиждањем као упозорење на опасност те криком ако је рањена.
Датуми и начин лова су информативни. Коначни термини, дозволе и услови потврђују се према важећим прописима и правилима ловишта.
