Лов на дивље патке почиње 1. септембра а завршава се 28. фебруара следеће године.
Дивља патка (Анас платyрхyнцхос Л.) је птица из породице патака (Анатидае), која нарасте до 60 цм и тежи између 800 и 1400 г. Мужјак је препознатљив по тамнозеленој глави и врату с бијелим овратником. Тијело му је смеђе с бијелосивим перјем, док су средња пера репа црна и увијена према назад. Кљун му је жут с израженим задебљањем у предњем дијелу.
Женка је мања од мужјака, с тијелом прекривеним благом смеђом бојом и тамносмеђим шарама које посебно долазе до изражаја на перју. Њезин кљун је наранчаст с смеђом мрљом по средини, такођер с задебљањем у предњем дијелу као код мужјака. Оба спола имају плоснате наранчасте ноге с пловним кожицама између прстију.
Пуни распон крила дивљих патака износи 80-100 цм. Иако обично живе између 5 и 10 година, забиљежен је примјерак стар чак 26 година. Ова врста је широко распрострањена и настањује водене површине диљем Еуропе, Азије, Сјеверне Америке и Аустралије, укључујући језера, ријеке, потоке, баре и умјетна језерца. Чешћа је у континенталном дијелу Хрватске.
Што се тиче размножавања, дивље патке постају сполно зреле већ с годину дана те се гнијезде једном годишње у раздобљу од ожујка до свибња. Женка обично носи 5-15 јаја која полаже на скривеним мјестима уз обалу или чак на деблима врба. Гнијездо граде од траве и листова, облажући га паперјем. Јаја су сивобијела и велика 58x41 мм. Инкубација траје 27-28 дана, тијеком којих мужјак чува стражу.
Када женка напусти јаја, прекрије их перјем које је ишчупала из свог тијела. Након отприлике 4 тједна, пачићи се излегну, а женка се брине о њима сама. Већ сљедећи дан води их у воду на први пливанац, након чега се више не враћају у гнијездо. Млади пачићи чврсто се држе близине мајке или се сакривају у високој трсци, а на њезин позив враћају се карактеристичним квакањем. Осамостаљују се након 50-60 дана.
Што се тиче прехране, дивље патке се хране биљкама попут њежних лишћа, трава, сјеменки и младих изданака барских биљака, али такођер једу и инсекте, црве, водене бескраљежњаке те житарице. Понекад их људи хране комадићима хљеба.
Датуми и начин лова су информативни. Коначни термини, дозволе и услови потврђују се према важећим прописима и правилима ловишта.
