Лов на шљуке почиње 1. августа а завршава се 29. фебруара следеће године.
Шљука бена, позната и као шумска шљука или кљунача, има различите називе као што су кокошка, кокочка, подлешњак, бачура, бањура и други. Њено перје долази у смеђе-кестењастој боји на леђима и пепељасто-смеђој на трбуху, с попречним пругама које помажу у камуфлажи у шуми. На глави има тамне пруге које је разликују од других врста шљука, док су јој велике црне очи високо постављене, омогућавајући јој широко видно поље од готово 360°. Осим што има добар вид, шљука такођер има изражено развијен слух.
Шљука бена је релативно мала птица, дуга око 30 цм с распоном крила од око 60 цм и тежином одраслих јединки између 220 и 420 г. Женке су обично нешто веће од мужјака. Обично су селице и у нашој земљи се могу видјети само кратко у прољеће и јесен, тијеком миграције на сјевер и натраг.
Парови се формирају у ожујку и травњу те поновно у липњу. Гнијезде се углавном у сјеверној Еуропи, али понекад и код нас. Шљука је цијењена мета за ловце, посебно у Далмацији. Ловци је лове од 16. листопада до краја вељаче.
Обично се лови на прелету, често с псима, што је успјешнија метода. Ловци у Далмацији преферирају ову методу због терена на којем се шљуке обично налазе - у младим шумама с подрастом на влажном тлу. Користе се птичари попут њемачких птичара, сетера или бретона. Лов се одвија често на рубовима шума гдје шљуке долазе након заласка сунца да би се храниле на пољима.
За лов се користе пушке са ситном сачмом, идеално с отвореним чоковима, како би се осигурао шири распон. Шљука бена је врло цијењена врста за лов, посебно међу ловно-туристичким ентузијастима.
Датуми и начин лова су информативни. Коначни термини, дозволе и услови потврђују се према важећим прописима и правилима ловишта.
